Srpska pravoslavna crkva i vernici slave jesenji Krstovdan dan kada je pronađen Časni krst na kojem je razapet Isus Hrist. U pravoslavnom kalendaru on je označen crvenim slovom, a danas bi trebalo i da se posti.
Ovaj praznik još se zove i Vozdviženje Časnog krsta.
Krst je, prema predanju, 326. godine pronašla carica Jelena, majka cara Konstantina, kada je otišla u Palestinu da poseti sveta mesta. Tokom ratova krst se izgubio, a kasnije, kada je ponovo nađen, njegove delove uzimali su vernici u nadi da imaju veliku moć, pošto su napravljeni od svetog drveta.
Na vest da je Časni krst pronađen okupilo se mnoštvo naroda, pa ga je patrijarh Makarije podigao na jedno uzvišenje.
Taj dan se slavi kao Krstovdan, jedan od najznačajnijih praznika u godini.
Prema nepotvrđenim podacima, čak su i neki srpski vladari imali delove tog krsta.
Za Krstovdana se strogo post, a mnogi vernici tog dana jedu samo hleb i grožđe.
Po narodnom verovanju, ako je na Krstovdan oblačno, zima će biti bogata snegom, a ako nema padavina naredna godina biće sušna.
Dok za mnoge druge praznike koji su obeleženi crvenim slovom važi da ne treba sređivati kuću, usisavati i raditi druge slične poslove, na Krstovdan je obrnuto. Na današnji dan je dobro srediti kuću i tako je pripremiti za zimu. U suprotnom, veruje se da će vam cele godine sve „ići naopako“.
Jesenji Krstovdan pada uvek 27. septembra i toga dana se, prema drevnim običajima, bere i posvećuje bosiljak, koji se koristi u svim hrišćanskim obredima tokom godine.
Komentari su zatvoreni.