Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave Svetog Georgija, jednog od devet velikomučenika i prvih stradalnika za hrišćansku veru
Praznik Svetog Georgija, jednog od devet velikomučenika i prvih stradalnika za hrišćansku veru, obeležava se u svim hramovima Srpske pravoslavne crkve i jedna je od najčešćih slava pravoslavnih Srba.
Đurđevdan je praznik koji se smatra za granicu između zime i leta, vezano za ovaj dan postoje običaji koji su se poštovali od davnina, a praktikuju se i danas za zdravlje ukućana, udaju i ženidbu mladih iz kuće, plodnost stoke i dobre useve.
Verovalo se da ako je na Đurđevdan vedro da će biti plodna godina, a ako na ovaj praznik i sutradan bude padala kiša da će leto biti sušno.
Đurđevdan je obeležen crvenim slovom u kalendaru SPC kao zapovedni praznik i slavi se uvek 6. maja.
Drugi dan vaskršnjeg praznika, u Srbiji je neradni dan. Vaskršnjim ponedeljkom započinje takozvana Svetla nedelja, koja se smatra produžetkom Vaskrsa. Ova sedmica naziva se i Tomina nedelja, nazvana po apostolu Tomi. Vrlo je raširen i naziv „Bela nedelja“, jer spada u trapave sedmice, tokom kojih se ne poste ni sreda ni petak.
Danas se nastavljaju gozbe i veselja, dočekuju se rođaci, kumovi, komšije i prijatelji, rodbina iz udaljenijih krajeva. Svaki gost dobija obojeno jaje. U mnogim mestima organizuju se litije. Rano ujutru, po završenoj službi u hramu manastira Hilandara monasi izlaze iz manastirske porte, sa ikonom Bogorodice Trojeručice na čelu.
Danas se nastavljaju gozbe i veselja, dočekuju se rođaci, kumovi, komšije i prijatelji, rodbina iz udaljenijih krajeva. Svaki gost dobija obojeno jaje. U mnogim mestima organizuju se litije. Rano ujutru, po završenoj službi u hramu manastira Hilandara monasi izlaze iz manastirske porte, sa ikonom Bogorodice Trojeručice na čelu.
Komentari su zatvoreni.