Malina je posle jagode najznačajnija voćna vrsta. Desertno je voće, a plod se može koristiti u svežem ili smrznutom stanju, kao i za različite oblike prerade, sok, sirup, vino, prirodni liker, kompot, slatko džem, marmelada, kandirano voće ili sladoled.
Malina se uglavnom se gaji na seoskim posedima u brdskoplaninskim područjima, gde daje najbolje rezultate.
Srđan Radivojević od 2011. godine kada je ušao u posao gajenja maline do danas postao je najuzorniji proizvođač ovog voća u Medveđi.
Njegov malinjak obuhvata površinu od jednog hekrtara, a u posao je uključena cela porodica. Imanje se nalazi u Petrilji, a Srđan pošto je humanitarni radnik, zaposlen u Crvenom krstu svo svoje sloboodno vreme koristi za održavanje malinjaka,
Radivojević zahvalnost duguje i Savetodavnoj stručnoj službi u Leskovcu koja mu je pomogla da prevaziđe početne teškoće i greške. Od velike pomoći je i lokalna samouprava koja daje 50 odsto povraćaja sredstava.
Svoje maline Radivojević koji je lider u ovom poslu na svom posedu proizvodi kvalitetnu i može se slobodno reći organsku malinu, jer izbegava njeno tretiranje hemijskim sredsvima. Malina se navodnjava sistemom kap ko kap koji je sam uradio i sproveo.
On dodaje da bi realna cena otkupa maline bila 300 dinara i da nije poželjno da postoje oscilacije kod otkupa. Celokupnu količinu njegove maline otkupi lokalna hladnjača, a sve su svrstane u prvu klasu.
Pored maline Radivojević proizvodi i krušku viljamovku koja takođe nije hemijski tretirana. Ona se obično koristi za domaću upotrebu, podeli prijateljima i rođacima, ali se upotrebi i za pečenje rakije po staroj recepturi.Srđan Radivojević je primer kako se humani rad i poljoprivreda mogu spojiti, ali ujedno je i marljivi ćovek koji ne zna šta je slobodno vreme i odmor i koji u svom poslu ima nesebičnu pomoć čitave porodice.
Malina se uglavnom se gaji na seoskim posedima u brdskoplaninskim područjima, gde daje najbolje rezultate.
Srđan Radivojević od 2011. godine kada je ušao u posao gajenja maline do danas postao je najuzorniji proizvođač ovog voća u Medveđi.
Njegov malinjak obuhvata površinu od jednog hekrtara, a u posao je uključena cela porodica. Imanje se nalazi u Petrilji, a Srđan pošto je humanitarni radnik, zaposlen u Crvenom krstu svo svoje sloboodno vreme koristi za održavanje malinjaka,
On dodaje da bi realna cena otkupa maline bila 300 dinara i da nije poželjno da postoje oscilacije kod otkupa. Celokupnu količinu njegove maline otkupi lokalna hladnjača, a sve su svrstane u prvu klasu.
Srđan Radivojević je primer kako se humani rad i poljoprivreda mogu spojiti, ali ujedno je i marljivi ćovek koji ne zna šta je slobodno vreme i odmor i koji u svom poslu ima nesebičnu pomoć čitave porodice.
Komentari su zatvoreni.