Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas, 14. maja po gregorijanskom kalendaru, slave Svetog proroka Jeremiju.
Rođen je šest stotina godina pre Isusa Hrista u selu nedaleko od Jerusalima. Već u petnaestoj godini počeo je da proriče i zbog toga je vrlo često bio u nemilosti vlasti, čak proganjan i zatvaran.
Zbog prvih proročanstava u vreme vladavine cara Josije navukao je gnev tadašnjih velikaša i tada je jedva uspeo da spase svoj život. Caru Joakimu je prorekao da će njegov pogreb biti kao pogreb magarca, što je značilo da će njegovo mrtvo telo izbaciti van Jerusalima i da će se ono dugo povlačiti po zemlji bez sahrane.
Neslavne i mučeničke smrti prorokovao je i ostalim vladarima Judejskog carstva. Najviše mu je smetalo što su tadašnji vladari žrtvovali decu svojim lažnim idolima i zbog takvih nedela predvideo je brz pad Judejskog carstva i da će biti pokoreni od strane Vavilona.
Kada su Vavilonci razrušili i opustošeli i zauzeli Jerusalim, Jeremija je sa levitima uzeo kivot iz hrama i odneo ga na brdo Navat, gde je Mojsije umro, gde ga je sakrio. Takođe je sakrio i oganj iz hrama u jedan duboki bunar.
Neki Jevreji su ga primorali da ide sa njima u Misir gde je proživeo četiri godine, nakon čega je od svojih sunarodnika kamenovan i tako ubijen.
U našem kraju i u selima Zlatiborskog okruga meštani obavezno praznuju Jeremijevdan i tog dana mole se Bogu i proroku Jeremiji da tokom leta njih i njihovu stoku sačuva od zmija.
Na ovaj praznik posvećen proroku Jeremiji niko se u ovim selima ne hvata posla, ni lopate ni motike, niti kakvog drugog rada.