Svete mučenice Vera, Nada i Ljubav i njihova majka Sofija bile su hrišćanske svetiteljke i mučenice iz 2. veka koje predstavljaju prave i postojane vrline na kojima počiva čitavo hrišćanstvo i zapadni kulturni sistem.
Praznik Vere, Ljubavi i Nade u Srpskoj pravslavnoj crkvi se obeležava 17. septembra po starojulijanskom kalendaru (30. septembra po gregorijanskom i novojulijanskom) i nije “crveno slovo.”
U srpskom narodu smatra se da se na ovaj dan treba posebno uzdržati od zlih misli i dela i posvetiti se ljubavi prema bližnjem i prema Bogu.
Sofija je bila udovica i sama je u Rimu podizala svoje ćerke koje su imale Vera 12, Nada 10 i Ljubav 9 godina. Živele su u Rimu u vreme cara Adrijana, koji je i naredio njihovo mučenje, a potom im izrekao i smrtnu kaznu. Majka je uzela njihova tela i sahranila ih van grada. Nakon tri dana i tri noći molitvi na njihovom grobu i sama je umrla.
Ovaj praznik je posvećen ženama i njihovoj deci, prevashodno ćerkama, a veruje se da devojčice danas treba obradovati nekim poklonom koliko, makar i nečim skromnim, kao malim znakom pažnje. Nekada su i poljubac i lepa reč sasvim dovoljn