Sveta Velikomučenica Ekaterina Aleksandrijska je ranohrišćanska mučenica i svetiteljka s kraja 3. veka. Prema predanju, u jednoj svojoj viziji Isus Hrist joj je darovao prsten, što je ona protumačila kao znak da svoj život treba da posveti Bogu. Bila je vrlo obrazovana, i veoma je dobro poznavala grčku filozofiju, medicinu, retoriku i logiku.
Prema predanju, car Maksencije je jednom prilikom pozvao 50 mudraca i organizovao raspravu u kojoj bi se raspravljalo o veri. U toj raspravi Ekaterina je odnela pobedu, a car Maksencije je kao kaznu naredio da se svih 50 mudraca spale. Pred smrt, na Ekaterinin nagovor, ovi mudraci su primili hrišćanstvo i ispovedili se.
Ekaterina je bila uhvaćena, mučena i pogubljena u svojoj 18. godini, 24. novembra 305. godine. Po predanju, prilikom pogubljenju, iz njenog tela poteklo je tada mleko mesto krvi.
Njene mošti čuvaju se na Sinaju. Manastiru Svete Katerine sveti kraljevi Dragutin i Milutin darivali su brojne poklone koji se čuvaju u manastirskom muzeju i biblioteci. Krajem XIV veka iguman Sinajskog manastira bio je Srbin, Joanikije.