Godišnjica velikog stradanja Leskovca je i ove godine obeležena skupom na kome je minutom ćutanja i polaganjem venaca odata pošta nevinim žrtvama bombardovanja.
Vence su položile delegacije lokalne samouprave, Ministarstva odbrane i Vojske Srbije kao i nekoliko boračkih organizaicja i udruženja koje neguju tradiciju oslobodilačkih ratova. Intonirana je i himna, a na spomen česmi podignutoj u znak sećanja na sve stradale ostala je i jedna upaljena sveća.
U ime lokalne samouprave obratio se zamenik predsednika Gradske skupštine Oliver Antanasijević koji je naglasio da je ovo jedan od najtužnijih dana u istoriji Leskovca.
Iako tačan podatak nikada nije utvrđen, procenjuje se da je Leskovac u jednom danu, 6. septembra 1944. godine, ostao bez najmanje 2.000 stanovnika. Pre 78 godina na grad je iz aviona savezničke alijanse bačeno 69 tona „tepih bombi“ koje su napravile pustoš. U 12 časova začule su se sirene, a bombe, iz 28 savezničkih bombardera u pratnji 20 lovaca, su počele da padaju na grad osamnaest minuta kasnije. Porušeno je oko 1.800 objekata, a među njima i brojni simboli Leskovca koji je pre Drugog svetskog rata bio jedan od najrazvijenijih gradova u nekadašnjoj Jugoslaviji.
U „savezničkom bombardovanju“, koordinisanim sa Narodno oslobodilačkim pokretom, uništen je kompletan centar grada sa 84 najlepših i najvećih objekata i tako je zauvek nestala i arhitektura kakvom su mogli da se pohvale retki gradovi u Srbiji.
Mi smo kroz istraživanje došli do 819 imena nastradalih Leskovčana, a najstrašnije je to da je polovinu činila mladost Leskovca, od novorođenčadi do onih ne starijih od 30 godina. Posle bombardovanja Leskovac nije ličio na sebe jer je ostao bez reprezentativnih objekata poput prelepe zgrade Gimnazije, Hotela „Kostić“, Poljoprivredne škole, ističe istoričar Veroljub Trajković i dodaje da se u posleratnoj Jugoslaviji o ovom događaju dugo ćutalo.
Tragedija je decenijama bila u senci istorijskih knjiga koje govore o podvizima partizanskog pokreta na jugu Srbije i vrlo često je bila ignorisana ili pominjana sa tek nekoliko rečenica. Međutim, u knjizi „Savezničko bombardovanje Leskovca 1944. godine – studija i dokumenti“, Trajković ističe da su otkrivene mnoge istorijske činjenice vezane za ovaj događaj.
Leskovac je sravnjen sa zemljom u operaciji „Nedelja pacova“ čiji je cilj bio da se spreči povlačenje Nemaca iz Grčke. Saveznici i partizani su neposredno pred operaciju imali saznanja da je u njemu navodno 15.000 Bugara i 5.000 Nemaca. Međutim, Leskovac je najverovatnije bio „nebranjeni grad“, a njemu je u trenutku bombardovanja bilo tek nekoliko stotina Nemaca, dok su Bugari, povlačeći se, u tom trenutku već stigli do Pirota.
Vence su položile delegacije lokalne samouprave, Ministarstva odbrane i Vojske Srbije kao i nekoliko boračkih organizaicja i udruženja koje neguju tradiciju oslobodilačkih ratova. Intonirana je i himna, a na spomen česmi podignutoj u znak sećanja na sve stradale ostala je i jedna upaljena sveća.
U ime lokalne samouprave obratio se zamenik predsednika Gradske skupštine Oliver Antanasijević koji je naglasio da je ovo jedan od najtužnijih dana u istoriji Leskovca.
U „savezničkom bombardovanju“, koordinisanim sa Narodno oslobodilačkim pokretom, uništen je kompletan centar grada sa 84 najlepših i najvećih objekata i tako je zauvek nestala i arhitektura kakvom su mogli da se pohvale retki gradovi u Srbiji.
Tragedija je decenijama bila u senci istorijskih knjiga koje govore o podvizima partizanskog pokreta na jugu Srbije i vrlo često je bila ignorisana ili pominjana sa tek nekoliko rečenica. Međutim, u knjizi „Savezničko bombardovanje Leskovca 1944. godine – studija i dokumenti“, Trajković ističe da su otkrivene mnoge istorijske činjenice vezane za ovaj događaj.
Komentari su zatvoreni.