guy fucking a friend sister he like when his friend sister jack him off.free sexhomemade porn pawg with bubble butt n dildo. oral pleasure session with lewd babe.website sexy woman is horny and she has her pussy on fire.
“Male leskovačke priče” je prva knjiga leskovačkog pisca Aleksandra Stojanovića Kana. Izdavač knjige je kuća Presing iz Mladenovca. Zbirka je promovisana i predstavljena Leskovčanima u Marfi pabu, a autor kaže da su „Male leskovačke priče“ nastajale godinama unazad.
Kako je naveo Stojanović, reč je o zbirci priča, a knjiga nosi taj naziv jer ih piše Leskovčanin. Nisu isključivo o Leskovcu, već i o mnogim motivima koji određuju ljudske sudbine, kako kod nas na jugu, tako i širom Srbije, a zašto da ne, i širom sveta. Inspiracija su mi bili razni motivi, prolaznost, kajanje, ljubav, ali sa autentičnim leskovačkim prizvukom.
“Iako tematski raznorodne, Stojanovićeve priče (kojih je u zbirci 32), osim prideva „leskovačke“ u naslovu knjige, imaju bar još dva vezna tkiva: raskošni jezik dijalekta koji autor upotrebljava u trenucima kada treba popuniti „jezičke gapove“, što pričama daje poseban kolorit, i u gotovo svim pričama prisutan čemer, po svom značenju mnogo snažniji i za čitaoca uverljiviji pridev od onoga sa sličnim, ali ne istim značenjem – tegoba. Koristeći ova dva načina konstrukcije atmosfere i potrebnog objašnjenja događaja, autor kao da insistira na svojoj odanosti ljudima i podneblju sa koga potiče, ukazujući da je svojim pristupom životu bliži nepravedno proskribovanoj „teoriji krvi i tla“, tradicionalnim vrednostima, nego globalizaciji standarda čije tragične posledice doživljavamo upravo ovih dana”, rekao je Nikola Milićević doajen leskovačkog novinarstva.
Kako je naveo Stojanović, reč je o zbirci priča, a knjiga nosi taj naziv jer ih piše Leskovčanin. Nisu isključivo o Leskovcu, već i o mnogim motivima koji određuju ljudske sudbine, kako kod nas na jugu, tako i širom Srbije, a zašto da ne, i širom sveta. Inspiracija su mi bili razni motivi, prolaznost, kajanje, ljubav, ali sa autentičnim leskovačkim prizvukom.
“Iako tematski raznorodne, Stojanovićeve priče (kojih je u zbirci 32), osim prideva „leskovačke“ u naslovu knjige, imaju bar još dva vezna tkiva: raskošni jezik dijalekta koji autor upotrebljava u trenucima kada treba popuniti „jezičke gapove“, što pričama daje poseban kolorit, i u gotovo svim pričama prisutan čemer, po svom značenju mnogo snažniji i za čitaoca uverljiviji pridev od onoga sa sličnim, ali ne istim značenjem – tegoba. Koristeći ova dva načina konstrukcije atmosfere i potrebnog objašnjenja događaja, autor kao da insistira na svojoj odanosti ljudima i podneblju sa koga potiče, ukazujući da je svojim pristupom životu bliži nepravedno proskribovanoj „teoriji krvi i tla“, tradicionalnim vrednostima, nego globalizaciji standarda čije tragične posledice doživljavamo upravo ovih dana”, rekao je Nikola Milićević doajen leskovačkog novinarstva.
Komentari su zatvoreni.