Srpska pravoslavna crkva i vernici sutra slave Vavedenje presvete Bogorodice

Srpska pravoslavna crkva i vernici sutra slave Vavedenje presvete Bogorodice, kao uspomenu na dan kada je Bogorodica prvi put uvedena u hram Božji.

Marija je, kao trogodišnje dete, u skladu sa zavetom roditelja, Joakima i Ane, da će, ako dobiju porod, dete „predati Bogu na službu“ dovedena u Jerusalim i uvedena u hram.

Na ulazu Devu je sačekao prvosveštenik Zaharija, otac Jovana Preteče, i uveo je ne samo u hram nego i u Svetinju nad Svetinjama, u najsvetije mesto hrama iza druge zavese gde ulaze samo arhijereji i to jednom godišnje. Roditelji su tada prineli žrtvu Bogu, primili blagoslov od sveštenika i vratili se kući, a Presveta Deva ostala je u hramu. Tu je boravila devet godina i roditelji su je često posećivali. Kada su oni umrli Devu Mariju su sa dvanaest godina dali Josifu, njenom srodniku u Nazaretu.

Presveta Deva Marija je bila prva doživotno zaveštana devojka, a kasnije su je sledile hiljade devojaka i mladića.

Na pravoslavnim ikonama posvećenim ovom prazniku slika se Bogorodica u pratnji devojaka sa upaljenim voštanicama, a jedna od najlepših predstava je slavska ikona manastira Hilandar.

Na ovaj dan, poznat i kao Sveta Prečista i Ženska Bogorodica, svetkuju se rodilje i nerotkinje, a mnogi se i pričešćuju.

U Srbiji je ovo usečni dan, dan kada se ne preduzimaju važniji poslovi.

Vavedenje je jedan od 12 velikih hrišćanskih praznika i krsna slava mnogih srpskih porodica.