Seča badnjaka rano ujutru, paljenje badnjaka u večernjim satima, spremanje i lomljenje česnice, neki su od karakterističnih običaja za Badnji dan u većem delu Srbije. Iako su se se običaji vremenom menjali, suština poslednjeg dana posta, Badnjeg dana, je zadržana i ona je u dočekivanju najradosnijeg hrišćanskog praznika – Božića.
Pre sečenja se drvetu nazove „dobro jutro“, čestita mu se praznik i moli se da donese zdravlje i sreću porodici. Drvo se uvek zasecalo sa istočne strane jer je trebalo da padne na istok.
Kada se domaćin vrati iz šume i donese badnjak, nasloni na kućni zid a tek sa prvim mrakom se badnjak unosi u kuću i stavlja na ognjište, ukućani svi zajedno stanu na molitvu, pomole se Bogu, čestitaju jedni drugima praznik i badnje veče i sedaju za trpezu. Večera je posna, obično se priprema prebranac, sveža ili sušena riba, a uz to se postavlja kiseli kupus, salata, turšija, suve šljive, smokve, jabuke, bademi, lešnici, orasi…
Prema verovanjima, na Badnje veče bi trebalo da praštate i mirite se. Badnje veče, praktično, spaja Badnji dan i Božić. Zato se u našem narodu kaže za osobe koje su prijateljski bliske i vezane da su „kao Božić i Badnjidan“.
Kako je Badnji dan poslednji dan posta, takva treba da bude i trpeza, a jedan od običaja je i spremanje česnice u koju se ubacuje parica i koja se lomi pre same večere, u nekim krajevima za Badnje veče, a negde za Božić.
Prema narodnom verovanju, onog ko pronađe novčić pratiće sreća preko cele godine.
Ovo veče bi trebalo provesti u krugu porodice, a porodična trpeza koja simboliše vitlajemsku pećinu – mesto rođenja Isusa Hrista, bi trebalo da bude posna i raznolika.
Najvažniji običaj za Badnje veče je da se ne ide u goste.
Pre sečenja se drvetu nazove „dobro jutro“, čestita mu se praznik i moli se da donese zdravlje i sreću porodici. Drvo se uvek zasecalo sa istočne strane jer je trebalo da padne na istok.
Komentari su zatvoreni.