Srpska pravoslavna crkva i vernici sutra slave Vavedenje presvete Bogorodice, kao uspomenu na dan kada je Bogorodica prvi put uvedena u hram Božji.
Marija je, kao trogodišnje dete, u skladu sa zavetom roditelja, Joakima i Ane, da će, ako dobiju porod, dete “predati Bogu na službu” dovedena u Jerusalim i uvedena u hram.
Na ulazu Devu je sačekao prvosveštenik Zaharija, otac Jovana Preteče, i uveo je ne samo u hram nego i u Svetinju nad Svetinjama, u najsvetije mesto hrama iza druge zavese gde ulaze samo arhijereji i to jednom godišnje.
Roditelji su tada prineli žrtvu Bogu, primili blagoslov od sveštenika i vratili se kući, a Presveta Deva ostala je u hramu. Tu je boravila devet godina i roditelji su je često posećivali. Kada su oni umrli Devu Mariju su sa dvanaest godina dali Josifu, njenom srodniku u Nazaretu.
Presveta Deva Marija je bila prva doživotno zaveštana devojka, a kasnije su je sledile hiljade devojaka i mladića.
Na pravoslavnim ikonama posvećenim ovom prazniku slika se Bogorodica u pratnji devojaka sa upaljenim voštanicama, a jedna od najlepših predstava je slavska ikona manastira Hilandar.
Na ovaj dan, poznat i kao Sveta Prečista i Ženska Bogorodica, svetkuju se rodilje i nerotkinje, a mnogi se i pričešćuju.
U Srbiji je ovo usečni dan, dan kada se ne preduzimaju važniji poslovi. Vavedenje je jedan od 12 velikih hrišćanskih praznika i krsna slava mnogih srpskih porodica.
Komentari su zatvoreni.