Svete Trojice smatraju se jednim od najznačajnih hrišćanskih praznika koji se još zove Duhovi i Silazak Svetog duha na apostole. Praznuje se tri dana, a prvi dan pada uvek u nedelju, na pedeseti dan od Uskrsa.
Crkveno učenje kazuje kako je neposredno pre Vaznesenja, Hristos obećao učenicima da će se ubrzo „izliti blagodet Duha Svetog“ na njih, što se desilo 50-tog dana od vaskrsnuća. To se dogodilo na jevrejski praznik Sedmica. Taj praznik se naziva još i Trojica jer je – po učenju – Hristos obećao, Bog Otac dozvolio, a Sveti Duh sišao.
Postoji običaj da se na dan Pedesetnice hramovi i kuće ukrašavaju zelenilom i cvećem, i da se za vreme bogosluženja na večernju stoji sa cvećem u rukama. Ovaj običaj vodi poreklo još od Starog Zaveta i jevrejske Pedesetnice. Tako je bez sumnje bila ukrašena i sionska gornja odaja kada je Duh Sveti sišao na Apostole. Zelenilo i sveće, priroda koja se obnavlja u proleće, simvolizuju obnavljanje ljudi silom blagodati Duha Svetoga.
Nakon praznika Svete Trojice,obeležavaju se Duhovski ponedeljak i Duhovski utorak.
Postoji običaj da se na dan Pedesetnice hramovi i kuće ukrašavaju zelenilom i cvećem, i da se za vreme bogosluženja na večernju stoji sa cvećem u rukama. Ovaj običaj vodi poreklo još od Starog Zaveta i jevrejske Pedesetnice. Tako je bez sumnje bila ukrašena i sionska gornja odaja kada je Duh Sveti sišao na Apostole. Zelenilo i sveće, priroda koja se obnavlja u proleće, simvolizuju obnavljanje ljudi silom blagodati Duha Svetoga.
Komentari su zatvoreni.