TRINAEST GODINA OD SMRTI TEKSTOPISCA STEVICE SPASIĆA

,,Juče je umro čovek, a danas povorka ko reka teče, ostade čaša puna na stolu, ode čovek ni zbogom ne reče”, napisao je davne 1979. godine Stevica Spasić.

Na današnji dan pre trinaest godina napustio nas je pesnik, tekstopisac i osnivač televizije ,,4S” Stevan Stevica Spasić.

Njegov odlazak ostavio je neizbrisiv trag u srcima njegovih najbližih, prijatelja i saradnika, ali je Stevica nastavio da živi kroz svoje pesme, koje je napisao za mnoge pevače.

Kao petnaestogodišnji dečak iz rodnog Lapotinca kod Bojnika, odlazi u Beograd, na školovanje, tamo završava optičku školu. Na jednoj književnoj večeri upoznaje pesnika Branu Petrovića i nakon toga objavljuje svoje stihove u tadašnjem sarajevskom ,,Odjeku”, zatim u “Frontu”, “Borcu”, “Tribini mladih” i drugim listovima i časopisima.Tokom školovanja upoznaje kompozitora Dobrivoja Docu Ivankovića i zahvaljujući njemu postaje tekstopisac.

Nakon školovanja i vojske, godinama je radio u ,,Optici” u Bijelom Polju, Skoplju, i u Leskovcu, ali nastavio je i da piše pesme. Vrlo često je znao da kaže da kroz optiku čovek vidi svet, a kroz poeziju ljudsku dušu.

U jednoj skopskoj kafani upoznao je kompozitora i harmonikaša Naska Džorleva,  jedno vreme sarađivao je i sa njim.

Stevica Spasić bio je pesnik duše, strasti i ljubavi.

Na pitanje gde nalazi inspiraciju za svoje pesme Stevica Spasić je odgovarao:

,,Uopšte u životu, jer život, kao neprekidni beskrajni put, pun je ideja i inspiracija. Nema određenog pravila, kako napisati dobru pesmu. Jednostavno, ona se desi u datom trenutku. Rodi se u kafani, na putu, dok ležim i razmišljam. Ja volim kad pesma ima priču i poruku. A sve moje pesme su moje i tuđe tuge i sreće pretočene u stihove“.

Prvi veliki autorski uspeh imao je sa pesmom ’’Dva prstena dva svedoka”(Angel Dimov), a zatim su se ređali hitovi : ’’Snegovi beli opet veju’’, Ako se vrati ona’’, ’’Možda smo se sreli al’ poznali nismo’’ (Marinko Rokvić), ’’Sačuvaj tajnu’’ (Dušan Kostić) , ’’Ti si žena što nemir donosi’’, ’’Dao bih ovo malo života’’, ’’Ispred škole čekaću te sine’’, ’’Sećaš li se kad smo klinci bili’’ (Milanče Radosavljević) , ’’Spasi me samoće’’, ’’Oprosti što ti smetam’’ (Dragana Mirković), ’’Hajdemo dalje moja tugo’’, ’’Ne traži je sine’’, ’’Sudbina me na put šalje’’, ’’Što ne spavaš moje crno oko’’, ’’ Bez tebe dalje u život krećem’’, ’’Nije mi sa njom k’o što s tobom beše’’ (Sinan Sakić),  “Okreće se kolo sreće”, “Ko gubi” (Kemal Malovčić), “Ti se menjaš kao vreme” (Šerif Konjević), “Sve je s tobom bilo promašeno”, ’’Došao si došao’’ (Šemsa Suljaković),’’Pustite me da ga vidim’’, ’’Izbriši vetre njegov trag’’, ’’Očima te pijem’’ (Ceca Ražnatović), “Pomirenja više nema”, “Samo ti možeš da me smiriš”, “Uvek sam s tobom na pola puta”, “Budi jaka ovog trena” (Savo Radusinović), ’’Pitaš kako živim’’ (Ana Bekuta), ’’Ej Fejate e moj brate’’ (Orkestar Fejata Sejdića),’’Ja svoj život još po starom živim’’, ’’Zašto smo oče ostali sami’’  (Zoran Kalezić), ’’Korak napred korak nazad’’, ’’Devojčica’’ (Anica Milenković), “Pamtiš li malenu reku”, “Srećo moja nepoznati druže” (Ljuba Lukić), “Ne pitaj me ženo” (Dobrivoje Topalović), “Vraćaš se kasno u život moj” (Vida Pavlović), “Zbogom i hvala na svemu” (Šeki Turković), “Ako staru ljubav tražiš”, “Tvoji su tako hteli”, “Ovo dete na tebe me seća”, “Srce moje izdrži još malo”, “Što si došla” (Dragoljub Ristić Laki), “Pobedi sebe” (Zorica Marković), “Sve smo bliži času pomirenja” (Vesna Zmijanac), “Ja sam čovek bez sreće” ( Safet Alija), “Ja zbog tebe osta neudata” (Lepa Lukić)…

Stevica je bio i organizator koncerata i manifestacija na jugu Srbije i sarađivao je sa mnogim estradnim zvezdama sa Cecom Ražnatović (tada Veličković), Snežanom Savić, Majom Marijanom, Anicom Milenković,Vanesom Šokčić, Martom Savić, Miletom Kitićem, Biljanom Jevtić, Acom Ilićem, Gordanom Lazarević i mnogim drugim.

“Ne okreći se ni kad vreme povrati dah, ni kad se oluja stiša. Jednom sam bio sjajni mesec na tvojim grudima. Parče neba u tvojim očima. Jednom ću umreti. Pričaće naslednici: Voleo je tek kad je prestao, živeo je tek kad je nestao”, govorio je samo nekoliko meseci pre smrti, 2008. godine, Stevan Stevica Spasić.