U leskovačkoj biblioteci održana je promocija knjiga istoričara Dejana Ristića, jednog od vodećih stručnjaka u oblasti integralne zaštite i upravljanja kulturnim nasleđem. Ristić je i direktor Muzeja žrtava genocida u Beogradu, a obavljao je dužnosti upravnika Narodne biblioteke Srbije, državnog sekretara za kulturu, kao i brojne druge.
Tokom promocije publika je mogla da čuje dosta toga o zabludama, legendama i mitovima tokom istorije kako Srbije, tako i sveta, čime se Ristić bavio u knjigama „Zablude srpske istorije“, „Mitovi srpske istorije“, „Legende svetske istorije“ i „Nestvarni (mitske ličnosti srpske istorije).
„Zablude su pitanje individualnog doživljaja“, smatra Ristić i kaže da ih ima puno u našem društvu.Kao jedini vid borbe protiv zabluda Ristić navodi učenje. Legende deo nacionalne mitologije, smatra Ristić.
Ristić se dotakao i institucije na čijem je čelu, Muzeja žrtava genocida.
„Postoje još dve takve institucije u svetu. Jedna je Memorijalni centar „Jad Vašem“ u Jerusalimu i Memorijalni muzej holokausta u Vašingtonu. Bavimo se naučnim istraživanjima i javnom memorijalizacijom stradanja civila u Drugom svetskom ratu. Ove dve institucije se bave stradanjem Jevreja, a naša stradanjem Srba i pre svega genocidom počinjenim na teritoriji ondašnje Nezavisne države Hrvatske. To je i velika odgovornost, naša građa se puno koristi i to mnogo više izvan Srbije nego u samoj Srbiji. Muzej u ovom trenutku raspolaže sa više od 200.000 jedinica građe i najveća je takva zbirka u čitavom svetu.“
„Zablude su pitanje individualnog doživljaja“, smatra Ristić i kaže da ih ima puno u našem društvu.
„Postoje još dve takve institucije u svetu. Jedna je Memorijalni centar „Jad Vašem“ u Jerusalimu i Memorijalni muzej holokausta u Vašingtonu. Bavimo se naučnim istraživanjima i javnom memorijalizacijom stradanja civila u Drugom svetskom ratu. Ove dve institucije se bave stradanjem Jevreja, a naša stradanjem Srba i pre svega genocidom počinjenim na teritoriji ondašnje Nezavisne države Hrvatske. To je i velika odgovornost, naša građa se puno koristi i to mnogo više izvan Srbije nego u samoj Srbiji. Muzej u ovom trenutku raspolaže sa više od 200.000 jedinica građe i najveća je takva zbirka u čitavom svetu.“
Komentari su zatvoreni.