Nadaleko poznati pesnik Vlasta Cenić iz Kočana kod Doljevca iako je u penziji, i dalje je veoma aktivan. On se druži sa publikom širom Srbije i promoviše lepotu prizrensko-timočkog dijalekta.
Kako ističe pisanje na prizrensko-timočkom dijalektu je njegova velika radost već 35 godina, koliko je prošlo od prve knjige Bate će se ženi. Posebno raduje činjenica da se u udžbenicima za 8. razred osnovne škole prvi razred Gimnazije nalaze njegovi stihovi kao primer govora ovog područja.
U Domu kulture u Bojniku ovaj pesnik je predstavio sinoć kroz svojevrsni performans zbirku „SELO SAS JEDAN PADEŽ“.
Cenić je sat vremena kazivao stihove iz ove knjige koja je dobila prestižnu nagradu Zlatno Gašino pero 2021. godine u Lazarevcu, a koja se, deceniju unazad, dodelјuje za stvaralački doprinos sreći i vedrini detinjstva.
Cenić ističe da je ponosan na svoje poreklo i naš dijalekt koji je melodičan i sve interesantniji u celoj zemlji, a koji ne možemo i ne smemo zaboraviti.
Ovi stihovi su sinoć u Bojniku vodili publiku kroz suze i smeh u dane jednog prošlog detinjstva, nekadašnjeg života koji je poštovao tradiciju i porodicu.
Koliko je njegov rad i stvaralaštvo na dijalektu prepoznato i cenjeno govori u prilog i činjenica da su pesnici poput Moše Odalovića i Pere Zupca istakli da mu pomalo zavide na talentu da piše i stvara na dijalektu, ali i umeću da to prezentuje javnosti na ovako zanimljiv i nesvakidašnji način.
Kako ističe pisanje na prizrensko-timočkom dijalektu je njegova velika radost već 35 godina, koliko je prošlo od prve knjige Bate će se ženi. Posebno raduje činjenica da se u udžbenicima za 8. razred osnovne škole prvi razred Gimnazije nalaze njegovi stihovi kao primer govora ovog područja.
U Domu kulture u Bojniku ovaj pesnik je predstavio sinoć kroz svojevrsni performans zbirku „SELO SAS JEDAN PADEŽ“.
Cenić je sat vremena kazivao stihove iz ove knjige koja je dobila prestižnu nagradu Zlatno Gašino pero 2021. godine u Lazarevcu, a koja se, deceniju unazad, dodelјuje za stvaralački doprinos sreći i vedrini detinjstva.
Cenić ističe da je ponosan na svoje poreklo i naš dijalekt koji je melodičan i sve interesantniji u celoj zemlji, a koji ne možemo i ne smemo zaboraviti.
Ovi stihovi su sinoć u Bojniku vodili publiku kroz suze i smeh u dane jednog prošlog detinjstva, nekadašnjeg života koji je poštovao tradiciju i porodicu.
Komentari su zatvoreni.