Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave rođenje Presvete Bogorodice, praznik u narodu poznat kao Mala Gospojina.
Na Malu Gospojinu slavi se uspomena na dan kada je u Nazaretu, u domu Joakima i Ane, rođena Sveta Deva Marija i spada u jedan od najvećih zavetnih praznika.
Joakim i Ana dugo nisu mogli da imaju dece, ali im je Bog uslišio molitve i pod stare dane im podario ćerku. Dali su joj ime Marija i zavetovali se da će ona služiti Gospodu.Bogorodica Marija, plod molitava svojih roditelja, odvedena je u hram kada je imala tri godine, a sa 14 godina se vratila u Nazaret gde joj je, prema predanju, saopštena blagovest da će roditi Sina Božijeg.
Kao i na Veliku Gospojinu, žene ne bi trebalo da se prihvataju poslova u kući i oko nje.Veruje se da lepo vreme na ovaj praznik najavljuje vedru jesen i suvu zimu.
Jesenje svadbe u Srbiji, od davnina, počinjale su od Male Gospojine. U poljoprivredi, Mala Gospojina je označavala vreme kada se počinjalo sa oranjem i setvom ozimih useva. U to vreme, priređivane su i razne stočarske svečanosti.
Veruje se da bilje ubrano između Velike i Male Gospojine ima posebna lekovita svojstva, a da jaja iz toga perioda mogu cele godine ostati sveža pa se zato ostavljaju za nasad; pilići izleženi u ove dane biće dobre nosilje.
Mnoge porodice slave Malu Gospojinu kao svoju Krsnu slavu.Obeležava se 21. septembra svake godine.