Televizija 4S - Vesti za Leskovac, Bojnik, Lebane i Medveđu

Narodna stranka Leskovac odaje počast svim nevinim žrtvama NATO bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije

Narodna stranka Leskovac odaje počast svim nevinim žrtvama NATO bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije uz amanet da se zločin nikada ne zaboravi!

Bombardovanje Savezne Republike Jugoslavije, koje je počelo na današnji dan 24. marta 1999. godine, bilo je zločin. Težak, neopravdan, nepopravljiv i – nekažnjen. Utoliko veći što ga je počinio razvijeni, moderni i napredni svet.

Rambuje, dvorac na samo 50 kilometara od Versaja i mesto gde je potvrđen veliki srpski trijumf u Prvom svetskom ratu, mesto  je začetka poslednjeg velikog  poraza u 20. veku. Pune dve decenije nakon početka pregovora, za koje se ispostavilo da su uvod u bombardovanje naše zemlje, jedan deo Srbije na „Rambuje” gleda kao na propuštenu priliku da zemlja izbegne ratna stradanja, dok drugi i dalje vide sačuvani ponos nacije koja nije dozvolila da joj se deo teritorije otme bez borbe.

Napadi su trajali 11 nedelja i prema procenama različitih izvora u njima je poginulo između 1.200 i 2.500 ljudi.

U bombardovanju koje je trajalo 78 dana, teško su oštećeni infrastruktura, privredni objekti, škole, zdravstvene ustanove, medijske kuće, spomenici kulture.

O materijalnoj šteti koja nam je naneta tokom bombardovanja izneti su različiti podaci. Tadašnje vlasti u Beogradu procenile su štetu na oko sto milijardi dolara i zatražile nadoknadu od članica NATO-a.

Dve decenije kasnije i dalje je otvoreno isto pitanje koje je glasno postavljano i u proleće 1999. godine – da li je moralo baš tako?

Srbija je prošla stazom zasejanom zaboravom, ignorisanjem, pa i negiranjem NATO zločina. Rezolucija 1244 i Kumanovski sporazum, kao rezultati tromesečne odbrane zemlje, i danas su, uprkos pritiscima Zapada, i dalje najjači aduti Srbije u novom činu vekovne kosovske drame.

Srpskoj nauci, međutim, ostaje zadatak da odgovori na ogromne količine medijskih i sudskih „istorijskih činjenica“, proizvedenih u poslednjim decenijama. Da utvrdi ko je “napredovao” u kvadratnim metrima dok su kasetne i krstareće bombe padale po glavama naroda koji je bio na braniku otadžbine. Da utvrdi ko i sa kakvim namerama pokušava da relativizuje zločin dovođenjem glavnih zagovornika vojne agresije

na mesto najtežeg civilnog stradanja! Jer istorija ima tendenciju da se ponavlja, ali svaki put sve više košta.

Nama ostaje da se svake godine sećamo svakog nevino nastradalog deteta, svakog  hrabrog vojnika, svakog građanina ove zemlje koji je položio život časno braneći svoju otadžbinu i da ih zauvek otrgnemo od zaborava!

Oni koji zaborave svoju istoriju, dozvoljavaju da se ona ponovi.

Neka je slava svim žrtvama, i onim stradalim na Grdeličkom  mostu, kojih se mi iz ovog kraja saposebnom tugom sećamo, kao i onih  na prostoru cele zemlje. Minut ćutanja nije dovoljan, ali to je simbol našeg duga prema njima.

Komentari su zatvoreni.