Sve je spremno za žetvu pšenice

Imajući u vidu izuzetno loše uslove tokom perioda vegetacije, očekivani prinos pšenice , po procenama Poljoprivredne stručne službe (PSSS) u Leskovcu , kretaće se od 3-3.5 tona po hektaru.

” Početak žetve pšenice očekuje se oko 5. jula, i to uglavnom na parcelama gde je zemljište lakšeg mehaničkog sastava, i tamo gde su zasejane ranostasnije sorte”, kaže savetodavac za ratarstvo i povrtarstvo PSSS Leskovac Boban Stanković.

” Pre početka same žetve, proizvođačima strnih žita savetujemo proveru vlage u zrnu u cilju bezbednog skladištenja zrna. PSSS Leskovac poseduje ručni vlagomer i proizvođačima čini uslugu besplatnog merenja procenta vlage u zrnu pšenice. Ne savetujemo početak žetve dok se vlaga u zrnu ne spusti ispod 15 %”, dodao je Stanković .

On kaže i da nema još uvek posebnih naznaka, ni od otkupljivača a ni od proizvođača koja će tačno biti cena otkupa pšenice ovogodišnjeg roda i objašnjava da na cenu utiče odnos ponude i tražnje, koliko ima zaliha i kakav je kvalitet.

“Tek posle prvih požnjevenih površina znaćemo na čemu smo”, kaže Stanković.

 Pšenica je zasejana na 14500 ha.

Zbog otežane pripreme zemljišta bilo je izuzetno teško obaviti setvu, kaže Stanković i dodaje da je setva uglavnom obavljena izvan optimalnog roka a nicanje je trajalo dugo, sve do februara.

” Svega 10% useva ima formirane dobre sklopove. Nakon nekvalitetne pripreme zemljišta, na nekim parcelama izostavljeno je osnovno đubrenje. Takvi usevi su uglavnom bili slabo uhranjeni, bledo-zelene boje i bili su slabog porasta. Tokom perioda bokorenja, koje je ubrzano proticalo tokom marta, iako je obavljena prihrana, pimenjene količine azotnih đubriva u prihrani nisu dovoljno iskorišćene. Pre aprilskih padavina žućenje useva je uglavnom nastalo usled nemogućnosti korištenja azotnih đubriva zbog suše, iako su usevi bili prihranjeni. Na loše stanje useva uticao je i veliki deficit vlage tokom februara, marta i prve polovine aprila”.

Nakon kišovitog početka maja i druge polovine aprila, stanje na parcelama se dosta popravilo, ali to nije bilo dovoljno da se značajno ublaži uticaj suše tokom setve, klijanja, nicanja i bokorenja. Biljke su uglavnom bile slabo ukorenjene i teško su mogle dopreti do dubljih izvora vlage koji su bili veoma mali zbog nedovoljnih količina zimskih padavina.

U nastavku vegetacije, tokom perioda cvetanja i oplodnje, kada je bilo neophodno tretirati protiv Fusarium graminearuma, zbog prevlaženosti zemljišta usled svakodnevnih padavina bilo je nemoguće ući na parcele i obaviti preporučena tretiranja, tako da se to naknadno loše odrazilo na očekivani prinos, objasnio je savetodavac za ratarstvo i povrtarstvo PSSS Leskovac Boban Stanković  .